Celog svog života sam bila vezana za pse. Iako kao devojčica nisam imala svog psa već tada sam sakupljala lutalice, hranila ih i trudila se da ih udomim i trajno sklonim sa ulice. Takođe sam imala prilike da šetam komšijske pse. Prvi pas mi je bio dalmatinac Arno koji me je zaista uveo u svet kinologije. On je bio izuzetno svestran pas. Šampion u izložbenom ringu, odličan u stanu, u šetnjama i na letovanjima... Bio je vrhunski obučen pas za pratnju i čuvanje kako osoba tako stana i vozila... Bio je miran sa decom i drugim kućnim ljubimcima. I pokazao se kao izvanredan za agiliti. Uz njega sam prošla zaista mnogo i već u tom momentu sam znala da ću ceo život živeti sa psima. Zahvaljujući tom psu upoznala sam svog budućeg muža koji se u to vreme bavio obukom pasa sa iskustvom preko 15 godina. Tokom godina sam radila sa njim obuku uglavnom službenih pasa i pasa za pratnju. Paralelno sam počela da radim u odgaivačnici koker španijela u vlasništvu mog muža i njegovog brata. Jedno vreme sam radila u Kinološkom društvu »Novi Sad«.
Iako nikada nisam imala pudlu, moja ljubav prema njima se razvijala još od detinjstva. Jedna gospođa iz komšiluka je imala sive patuljaste pudle i još kao devojčica divila sam se tom karakteru i eksterijeru, mekoći krzna i prefinjenosti...
Sada, kao majka tri male devojčice, odlučila sam da je pravi izbor za nas baš pudla. Godine 2000-te bila sam na moru u Herceg Novom, Crnoj Gori i tada sam prvi put videla crno-belu pudlu. Bila sam fascinirana!! Vlasnica je bila jedna gospođa iz Nemačke i nažalost nikako se nismo mogle sporazumeti. Jedino što sam imala je fotografija sa letovanja kao dokaz da sam zaista videla šarenu pudlu, jer pre toga nisam ni znala da one postoje... Sada sam, posle višemesečnog traganja po internetu konačno uspela da ispunim sebi taj san i postanem ponosna vlasnica prvog para harlekin pudli u Srbiji.
S poštovanjem,
Jasna Oklješa Dražić
